Свети Јован Златоусти – Дела (том IX)

Предговор

Пред читаоцем се налазе Беседе на Псалме Давидове Светог Јована Златоустог које се по први пут појављују на српском језику и то као девети том у оквиру едиције његових Дела у издању Епархије нишке. Издавање списа константинопољског првојерарха основ је за подробнију и темељнију рецепцију његовог дела најпре у савременој српској теологији, а затим и у широј академској и црквеној јавности. Значај овог подухвата огледа се и у давању новог замаха истраживању и усвајању науке антиохијског пастира настале у тзв. златно доба отачке литературе (4. век).

Превод Дејана Лучића одликује се питкошћу и разумљивошћу и плени читаоца од првих редова. Преводилац је успео да на српском језику пренесе високе домете античке реторике и дочара дух епохе, а читаоцу се понекад чини као да се и сâм налази око амвона са којег Хризостом проповеда. Прималац речи древног ретора често остаје затечен непосредношћу исказа и емотивном силином говора, богатством паралела, алузија и слика у говору, његовим високим, а истовремено разумљивим богословским тоном који је сасвим прожет и облагодаћен живим аскетским искуством.

Беседе почињу тумачењем на трећи псалам. Иако би наслов сугерисао да је Златоусти у беседама протумачио све псалме, у науци је познато, односно, у рукописима сачувано укупно 58, док се у овој књизи налази тумачење укупно 43 псалма и то: 3–12, 41, 43–49, 108–117 и 119–133, док ће псалми од 134 до 150 бити објављени у наредном, десетом тому сабраних Дела. Већина егзегетских омилија једног од највећих хришћанских беседника и егзегета, укључујући и псаламске, потиче из последњих година епископства у Антиохији, пре његовог преласка у Константинопољ (397. године).

Као основни извор преводилац је користио 55. том едиције Patrologia Graeca која је настала у 19. веку као плод преводилачког, сакупљачког и енциклопедијског рада француског свештеника Жак-Пол Миња. Сакупивши бројне средњевековне рукописе Златоустових дела, Мињ је приредио волуминозно издање које је читавих век и по било главни, а многима и једини, извор за проучавање отачких дела. Ипак, у претходним деценијама за дела патристичке литературе појавила су се нова критичка издања, а међу њима и једног Златоустовог дела (Jean Chrysostome, Commentaire sur Isaïe, ed. J. Dumortier, A. Liefooghe, Sources Chrétiennes 304, Paris-Lyon 2013 [1983], 404p), а приређени су и нови преводи беседа на Постање (St. John Chrysostome, Homilies on Genesis, transl. R. C. Hill, The Fathers of the Church 74–76, Washington 1986). Међутим, ново критичко издање грчког текста Златоустових Беседа на псалме није приређено до сада, те је извор који је преводилац користио и поред своје старости, заправо, једини данас релевантан. У скорије време приређен је само новији превод на енглески са коментарима (St. John Chrysostome, Commentary on the Psalms, transl. R. C. Hill, Holy Cross Orthodox Press 2007, 398p). Надамо се да ће се у патристичкој науци ускоро појавити и ново критичко издање.

Сваку беседу у овом издању прати и превод псалма који се ослања на превод владике Атанасија Јевтића, умировљеног епископа захумско-херцеговачког, са мањим корекцијама. Од посебног значаја је одлука преводиоца да остале старозаветне цитате даје према Септуагинти, односно према предлошку текста који је Златоусти користио у тумачењу. Патристичка дела, а нарочито светог Јована, извор су од непроцењиве важности за савремену библијску текстуалну критику с обзиром да својим цитатима дају увид у најдревније текстуалне традиције од којих су неке старије од сачуваних кодекса Септуагинте. Нарочито је важно да се неки од тих цитата појављују по први пут на српском језику, имајући у виду да се Даничић користио сасвим другим извором, тачније латинским преводом јеврејског предлошка који је сачинио италијански конвертит из јудаизма у протестантизам по имену Имануел Тремелиус у 16. веку. Тај предложак није био део православне традиције за разлику од свештеног текста Септуагинте са којег су преводили свети Кирило и Методије, на којем је настала словенска и српска писменост и на основу којег је уопште настала и читава православна омилитика и химнографија. Иако се Даничићев превод одликује лепотом стила и високим књижевним дометом, српска библистика свакако потребује нови превод и то са Септуагинте, а преводи тих цитата су свакако корак у том правцу.

У потоњим редовима ћемо размотрити неколико ерминевтичких начела егзегезе на псалме Светог Јована Златоустог. Основна метода његове егзегезе јесте историјско-граматичка егзегеза, уобичајена метода патристичког тумачења која се примењује како би се открио дословни, историјски или литерарни смисао Светог Писма. Ову методу са већином њених подметодских корака можемо препознати већ у првој беседи односно слову на трећи псалам.

Анализу трећег псалма Златоусти почиње разматрањем самог наслова који нам указује на историјске околности његовог настанка „псалам, (каже се) наиме, Давидов, кад побеже од лица Авесалома, сина својега (Пс 3,1)“. Речи псалма повезују се са догађајима Авесаломове буне који су описани у Другој књизи Самуиловој. Описујући околности Давидовог изгона из Јерусалима речи псалма добијају потпуније и јасније значење.

Садржај

Предговор (др Ненад Божовић) — 5

Беседе на Псалме Давидове

Беседа на 3. Псалам — 15
Беседа на 4. Псалам — 22
Беседа на 5. Псалам — 54
Беседа на 6. Псалам — 67
Беседа на 7. Псалам — 81
Беседа на 8. Псалам — 119
Беседа на 9. Псалам — 140
Беседа на 10. Псалам — 170
Беседа на 11. Псалам — 177
Беседа на 12. Псалам — 185
Беседа на 41. Псалам — 193
Беседа на 43. Псалам — 210
Беседа на 44. Псалам — 234
Беседа на 45. Псалам — 255
Беседа на 46. Псалам — 273
Беседа на 47. Псалам — 286
Беседа на 48. Псалам — 296
Беседа на 49. Псалам — 324
Беседа на 108. Псалам — 350
Беседа на 109. Псалам — 362
Беседа на 110. Псалам — 383
Беседа на 111. Псалам — 399
Беседа на 112. Псалам — 413
Беседа на 113. Псалам — 420
Беседа на 114. Псалам — 436
Беседа на 115. Псалам — 444
Беседа на 116. Псалам — 456
Беседа на 117. Псалам — 458
Беседа на 119. Псалам — 474
Беседа на 120. Псалам — 483
Беседа на 121. Псалам — 489
Беседа на 122. Псалам — 496
Беседа на 123. Псалам — 500
Беседа на 124. Псалам — 506
Беседа на 125. Псалам — 512
Беседа на 126. Псалам — 517
Беседа на 127. Псалам — 522
Беседа на 128. Псалам — 532
Беседа на 129. Псалам — 536
Беседа на 130. Псалам — 543
Беседа на 131. Псалам — 547
Беседа на 132. Псалам — 556
Беседа на 133. Псалам — 559

Додатак

Илустрације из Српског Псалтира с краја XIV века — 565