Свети Јован Златоусти – Дела (том VI)

Златоусти на крсном путу Христовом

Литургија и сабори у теологији Св. Јована Златоустог

…πρὸς τὸ τελείαν γενομένην Σύνοδον, οὐκ ἐν ποιότητι ἀριθμοῦ, ἀλλ’ ἐν ποιότητι γνώμης (Паладије, Дијалог, PG 47,14)

Хришћанство би било сиромашније без сведочанства Светог Јована Златоустог. Смелост овог изузетног човека огледа се у жељи да свој живот без остатка посвети повереној му пастви — Цркви Константинопоља а, шире гледано, и целом човечанству. Цена коју је платио за ту смелост достигла је тачку Крста: прогнан у изоловано и каменито место на источној граници Јерменије, лажно осуђен, преминуо је, са славословљем на уснама, у дивљој области на источној обали Црног мора. Овај Златоусти проповедник је веровао у Цркву сабора и литургије и, чудним сплетом околности, свргнут је од стране царске власти и једног броја епископа, упркос тој вери. У свом пасхалном проласку кроз живот, Златоусти понајвише подсећа на Апостола Павла на кога се угледао, док су обојица подражавали Христа. У свом делу Златна уста: прича о Јовану Златоусту — подвижник, проповедник, епископ, Кели даје сумарну скицу тог via dolorosa који је превазиђен Васкрсењем.

Истраживање Златоустовог живота и учења никад није престало те је скоро сваки аспект његове делатности (црквени, литерарни, друштвени, политички и др.) подробно истражен или се истражује. Проучена је и тема „Сабора код храста“ (403. године), који је одговоран за његово прогонство.

Тема пак Сабора у време Светог Златоуста и његовог специфичног схватања синодалности заслужује допунска размишљања. Тиме се бавимо у овом нашем осврту, тим пре због тога што је овај — шести по реду — том његових Сабраних дела на српском језику посвећен свргавању и прогонству овог Светог Оца. Све то заједно блиско је повезано са темом поштовања канонског устројства Цркве, које је за Златоуста било предуслов њеног постојања. Како су већ приметили истраживачи (Г. Флоровски, А. Јевтић, Ј. Зизијулас и др.), Златоуст повезује Тајну Цркве (Еклисиологију) са целокупном Теологијом: са светотајинским животом, посебно Евхаристијом, са канонском структуром и са пастирским и духовним делом Цркве. Све ово заједно бојило је живим колоритом његов епископски живот, као и укупне његове пастирске дане.

Оно што посебно уводи у тему Сабора јесте Света Литургија, а посебно њена жила куцавица, која преко Часне Трапезе (Αγία Τράπεζα, Банка), оживотворaва и храни васељену радошћу Васкрсења које побеђује смрт. Златоуст из ње црпи сав садржај и смисао живота у Христу, па стога у Пасхалном слову пише: „Трпеза је препуна, наслађујте се богато сви. Теле је угојено, нека нико не изађе гладан. Сви се наслађујте гозбом вере. Сви уживајте у богатству доброте“ (Слово на Васкрс). Црква је за Златоуста светајна, најпре због тога што је код њега Црква поистовећена са Царством Божијим. Он пише: „њу нам је Бог и припремио (ἡτοίμασεν), не сада после настанка, него пре стварања света (πρὸ καταβολῆς κόσμου)“ (На Пост. 3,4, PG 53,36). Црква, по овом Светом Оцу, јесте сами тај разлог и циљ стварања света: „ради Цркве постоји Небо, а не Црква ради Неба (οὐ διὰ τὸν οὐρανὸν ἡ ἐκκλησία)“ (Беседа пре изгнанства 2, PG 52,429). Као и остали литурзи, Јован позива на гозбу Царства или свадбу Јагњетову која се приноси „ради свега света“ (Литургија Златоустова). Отуда није случајно да његова Литургија (као и све древне Литургије) као свој оријентир има Бога Оца (све молитве су упућене Оцу, али су тројичног карактера), Који покреће сву икономију спасења.

Садржај

Епископ Максим: Предговор — 5

Беседе везане за изгнанство

О Евтропију евнуху, патрицију и конзулу — 29
О Евтропију и на изреку: Предста Царица — 37
О Сатурнину и Аврелијану… и о среброљубљу — 62
По повратку из Азије — 70
О поновном прихватању Севиријана — 76
О миру — Севиријана Гавалског — 79
Пред изгнање — 82
Када је одлазио у изгнанство — 89
Када се вратио из првог изгнанства (прва) — 92
Када се вратио из првог изгнанства (друга) — 95
На разрешење Хананејке — 102

Онима који се саблажњавају несрећама

Слово прво — 119
Слово друго — 147

Писма

Инокентију, Епископу Римском (два Писма) — 213
Олимпијади (седамнаест Писама) — 223
Разним лицима — 319

Похвала Диодору и две празничне беседе

Похвала Диодору Епископу — 475
Беседа на Свету Пасху — 479
Беседа на Вазнесење Господње — 488

Додатак

Два Писма папе Инокентија — 513
Св. Фотије: Библиотека 59 — 517