Свети Јован Златоусти – Дела (том XIV)

Тумачење Светог Писма у служби изграђивања Цркве

Егзегеза Светог Јована Златоустог

„Јер Писма нису дата због тога да их имамо само у књигама, него да бисмо их и у срца урезали.“
Свети Јован Златоусти, Беседа на Еванђеље по Јовану 32, 3; у приложеном преводу стр. 283

Свети Јован рођен је 349. године у Антиохији на Оронту, у угледној породици. Његова мајка Антуса, која је рано остала удовица, детету је пружила хришћанско васпитање. Свети Јован је у Антиохији стекао најбоље могуће образовање. Од световних наука изучавао је реторику, философију и право, док је хришћанско богословље учио код Диодора (касније епископа у Тарсу). Свети Јован је духовно и интелектуално стасавао у Антиохији која је у том периоду имала све одлике једне античке метрополе. Град је имао врло интензиван јавни живот, купатила, позориште, хиподром. Град је такође био мултирелигијски, у смислу да су у њему деловале разне религијске заједнице: утицајна јудејска заједница, незнабошци и хришћанске заједнице. Свети Јован је, дакле, стасавао у једном свету интензивног јавног живота града и религијске размене, али је млади Јован исто тако био сведок сиромаштва и беде народа.

Оно што је пак оставило снажан утисак на Светог Јована било је анахоретско монаштво у околним планинама. Иако је већ у граду живео аскетски, он се, после смрти мајке 372. године, прикључио монасима који су живели у околини Антиохије. Четири године провео је у монашком тиховању и проучавању Светог писма. Из здравствених разлога пак морао се вратити у Антиохију где је 381. постао ђакон, а 386. свештеник. У Антиохији је провео дванаест година неуморно вршећи свештеничку и проповедничку службу. Године 397. неочекивано бива биран за архиепископа Цариграда.

На новој позицији скромни и аскези склон Свети Јован не успева да се прилагоди захтевима престоничког живота. У својим проповедима критикује богатство и раскалашни начин живота што код неких слушалаца бива схваћено као критика двора. Царица Евдоксија је, уз помоћ неких црквених великодостојника, повела саборски судски процес против њега 403. године и он бива осуђен на изгнанство. То изгнанство није дуго трајало и он је позван назад у Цариград. Међутим, убрзо је дошло до поновног сукоба са царицом Евдоксијом и Свети Јован бива по други пут осуђен на изгнанство. Упокојио се у изгнанству 407. године у месту Кукузус у Јерменији.

У VI веку његовом имену придодат је придев „Златоусти“, који је осим њега имао само још чувени антички беседник Дион из Прусе (умро 120), а који означава изузетне беседничке способности. Свети Јован Златоусти је један од најплоднијих писаца у историји Цркве. Он је за собом оставио 17 трактата, 700 аутентичних беседа и коментара на Свето писмо и 241 писмо. Тежиште богословља Светог Јована је етичка поука и пастирски рад. Међутим, да би се разумео историјско-богословски контекст рада Светог Јована, као и његово богато егзегетско дело, неопходно је имати у виду неке моменте, како из опште атмосфере тога доба, тако и из духовно-интелектуалног обликовања личности Светог Јована.

Један од фактора који је утицао на формирање духовне климе у време Светог Јована биле су активности цара Јулијана Апостате (владао 360–363. године) против хришћана, којих је то време било у свим деловима царства. Наиме, Јулијан је покушао да спроведе програм рестаурације рапидно опадајућег незнабоштва, између осталог и у Антиохији. У ту сврху издао је 362. године тзв. Едикт о толеранцији којим се, између осталог, забрањује рад хришћанским учитељима, а који је морао подразумевати и ускраћивање школовања хришћанима. Јулијан је спроводио пропаганду античке паидеје у виду јединства интелектуалног, моралног и религијског јелинизма. Нарочито му је било стало до наглашавања јединства учења и морала у јелинској традицији, те су му се стога хришћански учитељи чинили неподобним, јер су они писце попут Хомера и др. користили само у формално-школском смислу, али су им суштински одрицали садржински значај за образовање.

Тиме што је покушао да хришћанима ускрати приступ и учешће у јелинском образовању, Јулијан је извршио озбиљан удар на процедуре формирања хришћанског идентитета. Наиме, хришћани у том периоду још увек нису имали свој сопствени просветни систем, већ су образовање стицали и даље употребљавали у незнабожачком систему образовања. Тако су хришћани поучавали и учили основе читања и писања, граматику, реторику, књижевне врсте и сав остали потребни инструментаријум у незнабожачким школама, да би у тадашњем свету могли да посредују поруку Еванђеља. Црквени оци тога доба су овакав Јулијанов потез видели као напад на основне стожере хришћанске мисије и проповеди. Свети Јован је у том периоду још увек био дечак, али је свакако могао осетити проблематику Јулијанове намере. Да Јулијан није био успешан у томе да хришћанима оспори приступ јелинском образовању, показује и пример ванредне академске обуке коју је поседовао Свети Јован Златоусти.

Садржај

Предговор (Предраг Драгутиновић) — 5

Беседе на Светог Јована Еванђелисту (1–55)

Беседа прва — 17
Беседа друга — 25
Беседа трећа — 37
Беседа четврта — 51
Беседа пета — 62
Беседа шеста — 73
Беседа седма — 77
Беседа осма — 83
Беседа девета — 89
Беседа десета — 96
Беседа једанаеста — 103
Беседа дванаеста — 109
Беседа тринаеста — 117
Беседа четрнаеста — 126
Беседа петнаеста — 135
Беседа шеснаеста — 143
Беседа седамнаеста — 152
Беседа осамнаеста — 162
Беседа деветнаеста — 172
Беседа двадесета — 179
Беседа двадесет прва — 186
Беседа двадесет друга — 194
Беседа двадесет трећа — 202
Беседа двадесет четврта — 211
Беседа двадесет пета — 219
Беседа двадесет шеста — 227
Беседа двадесет седма — 234
Беседа двадесет осма — 241
Беседа двадесет девета — 249
Беседа тридесета — 258
Беседа тридесет прва — 265
Беседа тридесет друга — 277
Беседа тридесет трећа — 286
Беседа тридесет четврта — 294
Беседа тридесет пета — 303
Беседа тридесет шеста — 311
Беседа тридесет седма — 318
Беседа тридесет осма — 325
Беседа тридесет девета — 338
Беседа четрдесета — 353
Беседа четрдесет прва — 363
Беседа четрдесет друга — 370
Беседа четрдесет трећа — 380
Беседа четрдесет четврта — 385
Беседа четрдесет пета — 390
Беседа четрдесет шеста — 401
Беседа четрдесет седма — 410
Беседа четрдесет осма — 422
Беседа четрдесет девета — 429
Беседа педесета — 438
Беседа педесет прва — 446
Беседа педесет друга — 453
Беседа педесет трећа — 462
Беседа педесет четврта — 469
Беседа педесет пета — 478