Теби и мени Бог је написао писмо

Теби и мени Бог је написао писмо — тако о Новом Завету говори светитељ Тихон Задонски у једном од својих дела. Писмо од вољеног пријатеља чита се са замирањем срца. Писмо од Господа и Цара чита се с дрхтајем и великом пажњом – Исус Христос јесте и Господ наш, и Небески Цар, и најљубазнији наш Пријатељ, спреман Крв Своју да пролије због нас, како бисмо ми вечно живели.

Стога Његово Писмо нама – Нови Завет – треба читати често, и с пажњом. У Цркви нема ниједне службе на којој се не чита и не пева Реч Божија. А када год се Реч чита и пева, онда је свакако морамо објаснити и проповедати. Али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који чуше, не прихватише је са вјером (Јев 4,2).

Напротив, сама вјера бива од проповједи, а проповјед од ријечи Божије (Рим 10,17). Од онога који не слуша поуке вере, не може се тражити сведочење вере. Такав је — бесловесан.

Браћа у вери радосно се хране беседом о Господу. Људима који знају радост је да знање деле, без гордости и преузношења. Они који мало знају радују се док слушају бесмртне речи од оних који знају више. Такве речи су слађе од меда у саћу и драгоценије од драгога камења.

Служба је завршена, свештеник је дао отпуст, а ми се још увек не разилазимо. На опроштају, говоримо о ономе што смо данас прочитали из Речи Божије.