Занимљиви живот православног мисионара

Садржај

Део I

• О времену и о себи
• Бакин матријархат — 5
• „Ваше време је прошло!“ — 11
• Захваљујући коме сам поверовао у Бога — 14
• Деда — 17
• Староверци — 23
• Прва Библија — 26
• Слајдови из музеја „Рубљов“ — 30
• Мој духовник — 32
• Регрутација и даље важи? — 38
• Служићеш у музичкој јединици! — 41
• „Стенајев има крст!“ — 44
• Исповедање вере — 48
• Што више, то боље — 52
• У Сибир — 55
• Златни град или: Довезли су Руса — 59
• Баптисти из села Фјодоровка — 64
• Служење у Кирсанову — 72
• Одлазак у Москву — 76
• Прелазак у Заграничну Цркву — 79
• Разговор са старцима — 81
• „Дај плод покајања!“ — 83
• Рад са секташима — 86
• Обраћење пентекосталца и његове жене — 88
• Музичар Евгеније — 92
• „Ви крадете туђе овце!“ — 95
• Христос нас је осудио на љубав — 97
• Путовање у Придњестровље — 100
• Путовање за Париз — 109
• Православни Париз — 111
• Парижанка Татјана Ивановна — 117
• Деголовци и турско купатило — 121

Део II

• „Васја Дебељуца“ и друге приче — 125
• О мисионарењу на улицама — 128
• У Индији — 132
• Кокошка за адвентисту — 137
• Прича о добром Јеховином сведоку — 139
• Затвор, баптиста и Нови Завет — 142
• Разобличавање — 144
• Кришнаитски аскетизам — 147
• Рибокоси „Христос“ — 149
• Догодовштине за време рата у Чеченији — 151
• Подвиг Паше Кима — 155
• Ми бранимо Русију — 158
• Распети војник — 160
• Чеченска прича — 161
• Човек треба да стигне да се спасе — 162
• Најувредљивија реч — 164
• Назвати телефоном… Бога — 165
• Предности „домостроја“ — 167
• Да ли петао спасава Јевреје? — 170
• Одески рабин — 173
• Мајчина молитва — 177
• Свети човек, отац Данило Сисојев — 178
• Психологија: да или не? — 183
• Шта човек може да ради на одмору? — 184
• Какав нам је живот — таква нам је власт — 186
• Сусрет на мосту — 188
• Једним устима — 191
• А колико ће то бити временски? — 193
• Како на небу, тако и на земљи — 195
• Суђење недостојном свештенику — 196
• Свештеници и КГБ — 199
• Зашто су свештеници дебели — 203
• Разговор ножевима са сатанистом — 205
• Не могу без Оченаша — 207
• Догађај на путу — 209
• Како је власт одучила свештеника од пушења — 211
• Свети Оци… о патикама — 213
• Труле речи — 216
• О мачкама и кравама — 217
• „Паукови, кажеш?“ — 219
• Девојчица из певнице — 221
• Догађај са наставником веронауке — 223
• О револуционарним потресима — 225
• Драги Леонид Иљич — 227
• Ови похлепни католици — 229
• Хришћани са спакованим коферима — 231
• Шта је пакао? — 233
• А ако човек нема грехова? — 234
• Како је умирала тетка Лида — 236
• Како се тукла света Ксенија Петроградска — 238
• Живели једном једни људи који су пили… — 240
• Трговац у потрази за истином — 242
• Тајна дуговечности — 244
• Не заборављај прву љубав — 246
• Девојчице и дечаци — 250
• Необјашњиво — 252
• Дубине радости — 254

О Аутору

Протојереј Олег Стењајев је један од познатих савремених свештеника Руске Православне Цркве. Дуги низ година ради као мисионар у земљи и иностранству. Познати је хришћански проповедник и аутор низа публикација посвећених библијској анализи и актуелним проблемима повезаних са животом Цркве и друштва.

Аутор је књига посвећених сектама, као што су: „Ко су кришнаити?“, „Ко су Јеховини сведоци?“, „Дискусија с Јеховиним сведоцима“, „Рехабилитација лица пострадалих од делатности нетрадиционалних религија“ итд. Отац Олег такође даје коментаре на библијске текстове у књигама „Беседе на Саборну посланицу светог апостола Јакова“, „Беседе о проповеди на гори“, „Беседе на књигу Постања“, „Беседе на Апокалипсу“, „Беседе на књигу о Рути“ итд.

У свим овим књигама, од којих су многе настале на основу предавања и беседа одржаних с парохијанима, говори се живим језиком, све теме се обрађују на основу учења светих отаца и повезују са савременим догађајима, поткрепљеним конкретним примерима, што текстове чини врло актуелним и упечатљивим. Осим тога, о.Олег поседује изванредан осећај за шалу и способност да на веома озбиљне теме говори приступачним и разумљивим језиком називајући ствари својим именима. Неке од његових књига су издате на српском језику, а наши читаоци су имали прилике да се упознају с неким његовим текстовима који су објављени на порталу „Православије.ru“ у току претходних година. У књизи аутобиографског карактера „Занимљиви живот православног мисионара“ говори се о животу о.Олега и може се стећи слика о животу православних верника у Совјетском Савезу и данас.

***

Захваљујући коме сам поверовао у Бога

Околности су биле такве да се мојим васпитањем највише бавила управо бака, јер се мајка после развода од оца преселила у Москву да ради и живи. И сад схватам колико је важно то што ме је у предшколском узрасту гајила бака.

Касније, кад сам био на богословији, у неколико наврата сам правио анкету: „Захваљујући коме сте поверовали у Бога?“ Нисам нашао ниједног богослова који је поверовао у Бога захваљујући свештенику или преко оца, у ретким случајевима је то била мајка, него је већина поверовала управо захваљујући баки. Тада сам почео да се сећам свог детињства и дошао сам до закључка да су баке најефикаснији мисионари. Јер оне гаје децу у предшколском узрасту, у време кад се формира човеков поглед на свет. У школским годинама се већ укључују родитељи, а пре школе се унуцима баве баке, и оно што оне посеју у свест унука касније им остаје до краја живота.

Зашто је Русија била покрштена? Кад је Свјатослав Игоревич ишао у ратне походе није му било до деце, а имао је тројицу синова, између осталог и Владимира. И кнегиња Олга, њихова бака је углавном проводила време с њима. А кад је кнез Владимир бирао веру, како пише Нестор Летописац, одлучујући аргумент је био: „И моја бака, најмудрија међу женама, изабрала је ову веру.“ Односно, он је био бакин унук. И премда је растао и одрастао као паганин, одјек ових разговора с баком заувек му се урезао у свест. Зато мислим да је најефикасније мисионарско служење – преко бака. Општим и дружим се с неким архијерејима и могу да посведочим да су то већином бакини унуци.

Чини ми се да на мисионарске конгресе обавезно треба позивати верујуће баке, посебно из породица у којима има много деце како би размењивале знања и искуство.