„Своје успомене писао сам без уверења да су потребне било коме; живот сваког човека исувише је личан, али он свагда може нешто рећи другима. Његова тајна је – јединство и непоновљивост човекове личности. Од малих ногу човек носи у себи ту непоновљивост као образ вишег света. Удаљеност од светлости спушта нас до стандардности и безличности, а макар мало приближавање светлости открива у свакоме непоновљива, свима неопходна својства живота. Од тих својстава ствара се Царство Божије у човеку. Ми га носимо у себи и свакоме се оно открива у најбољим тренуцима. Али, то Царство никога не приморава на своју љубав. Оно је као молитва на коју човека није могуће принудити.“
архиепископ Јован (Шаховској)

Категорије
Све за цркву
По издавачима
По ауторима











