Из ПРЕДГОВОРА
Предмет истраживања овог научног рада је просветитељска и педагошка делатност светог преподобног Сергија Радоњешког. Просветитељску делатност Цркве не треба схватати, онако како је тумачена у каснијим временима, кад су тим појмом обухваћена и нека новостечена знања, него у оквирима учења о нетрарној Светлости. То учење, иначе разрађено у источном хришћанском богословљу, увек је правило разлику између физичке и Светлости духовне. Свети Григорије Богослов је писао: „Бог је Светлост не приступна, Светлост непрекидна, која нема почетка ни краја. То је Светлост непромењива и тросунчана“.
У руском језику реч светитељ води порекло од речи свет, што у преводу на српски језик значи светлост. Светитељ је човек просвећен Божанском Светлошћу, човек који је испуњен Светлошћу и који је способан да зрачи том нетварном Светлошћу.