Предговор
Јован Антиохијски, звани Златоусти, презвитер међу првима у Антиохији, а следбеник Евсевија Емеског философа и Диодора. Говори се да је много написао, од чега се беседе о свештенству истичу узвишћеносту, и изразом, и углађеношћу, и лепотом речи. Са њима се такмиче и беседе на Псалме Давидове, и тумачење Еванђеља по Јовану, и коментари на Меатеја и марка и Луку. Остала његова дела надилазе број. Јер он је, као нико други, прокоментарисао сваки јеврејски Спис и хришћански. Празнике Мученика је узвеличао слободно и без припреме беседећи, а говор му је текао већма но слапови Нилови. Баш никоме од вечности није полазила за руком тако течна беседа, кој он сам обогати, и сам поштено од свих наследи то златно и божанско име. Набројати, пак, број његових списа – то није ствар човека, него пре Бога Који све зна…
- О Теодору палом.
- О поређењу краљевске власти са монашким мудрољубљем.
- О непријатељима монашког живота.
- О скрушености. Стагирију аскети.
- О саживоту под истим кровом.
- О девствености. Младој удовици.