Свети Јован Златоусти – Дела (том XIII)

Беседа четрдесет пета

И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама? А Он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано (Мт 13,10–11)

Вреди се задивити ученицима, како и жудећи да дознају зашто Христос говори у причама, знају када је требало запитати. Јер они то не чине пред свима, то је и Матеј обзнанио казавши: И приступивши. А да казано није нагађање, Марко је исто то јасније представио, казавши да су Му приступили насамо (в. Мк 7,17). Исто то требало је да учине браћа (Његова) и мати, а не да Га позову ван и покажу се. Обрати, пак, пажњу и на нежну љубав ученика, како бригу многу о другима чине, и најпре траже њихово, па онда своје. Зашто им, кажу наиме, говориш у причама? Нису казали: „Зашто нам говориш у причама?“ И на другим местима се показују како су према свима са нежном љубављу расположени, као кад говоре: Отпусти народ (Лк 9,12), и: Знаш ли да се (фарисеји) саблазнише (Мт 15,12).

Шта, дакле, Христос каже? Вама је, каже, дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано. То је, пак, казао не уводећи принуду, нити некакав жреб који просто и како се деси настаје, него показујући њих (слушаоце) као кривце за сва зла, и хотећи да представи да је та ствар дар, благодат свише дата. Није, међутим, будући да је то дар, слобода укинута, то је очигледно и из онога што следи. А гледај како, е да нити слушаоци падну у очај, нити ученици лакомислени постану слушајући да им је дано (да разумеју тајне), показује да је власт на нама. Јер ко има, каже, даће му се, и претећи ће му, а ко нема, узеће му се и оно што мисли да има (уп. Мт 13,12). И то што је казано пуно је нејасности, а показује правду неисказиву. То што говори је следеће: Кад неко има усрђе и ревност, од Бога ће му се дати све, а ако би био без усрђа и ревности, и ништа од своје стране не унесе, не даје му се ни од Бога.

И оно што мисли да има, каже наиме, узеће се од њега, не кад му Бог узме, него што се није удостојио да добије. Исто то и ми чинимо, кад видимо некога да лакомислено слуша, и позивајући га више пута да слуша, не убедимо га, на крају заћутимо. Јер ако бисмо истрајавали, његова лакомисленост се још више увећава. А онога који се труди да научи привлачимо и много знање изливамо. И лепо је казао: И оно што мисли да има. Јер ни то сâмо нема. А затим је то што је казао учинио јаснијим, показујући шта значи то: ономе који има даће се, а од онога који нема и оно што мисли да има ће се узети. Због тога им, каже, у причама говорим, јер гледајући не виде (Мт 13,13). Није ли, кажеш, онда требало отворити им очи, ако не виде. Да је, међутим, слепило било од природе, требало им је отворити очи, али пошто је слепило својевољно и ствар избора, због тога није просто казао: „Не виде“, него: гледајући не виде, тако да је слепило ствар неваљалства њиховога. Видели су и изгнане демоне и говорили: Велзевулом, кнезом демонским, демоне изгони (Лк 11,15).

Чули су да их приводи Богу, и да много једномислије са Њим показује, и говоре: Није овај човек од Бога (Јн 9,16). Дакле, пошто су показивали ствари супротне од оних које су гледали и слушали, због тога ћу, каже, узети слушање од њих. Од њега им, наиме, ионако ништа више не настаје, него је још и осуда већа. Јер не само да нису веровали, него су и корили, и оптуживали и сплеткарили. Он, међутим, то не говори, јер не жели да буде тежак оптужујући их. Дакле, на почетку им се није тако (тј. у причама) обратио, него са јасношћу многом, но будући да се они развратише, на крају им се у причама оглашава. А затим, да неко не би помислио да је то што је казано гола оптужница, и како не би говорили: непријатељ наш будући за те ствари окривљује и клевеће, (Исус) уводи и Пророка који им то потврђује. И испуњава се, каже, на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети! (Мт 13,14).

Виде ли и Пророка како их са истом строгошћу оптужује. Јер ни он није казао: „Не видите“, него: гледаћете и нећете видети, нити: „Нећете чути“, него: Слушаћете и нећете разумети. Тако да су они најпре сами себе лишили, уши зачепивши, очи затворивши, срцем отврднувши. Јер не само да нису слушали, него су и тешко чули (в. Мт 13,15), пошто, каже, то: Да се како не обрате и да их исцелим (Мт 13,15), показује напето неваљалство њихово и одвраћање (од Њега) са ревношћу.

Садржај

Беседе на Светог Матеја Еванђелисту (45–90)

Беседа четрдесет пета — 7
Беседа четрдесет шеста — 14
Беседа четрдесет седма — 23
Беседа четрдесет осма — 31
Беседа четрдесет девета — 45
Беседа педесета — 58
Беседа педесет прва — 67
Беседа педесет друга — 80
Беседа педесет трећа — 91
Беседа педесет четврта — 102
Беседа педесет пета — 115
Беседа педесет шеста — 128
Беседа педесет седма — 142
Беседа педесет осма — 154
Беседа педесет девета — 166
Беседа шездесета — 182
Беседа шездесет прва — 189
Беседа шездесет друга — 201
Беседа шездесет трећа — 213
Беседа шездесет четврта — 222
Беседа шездесет пета — 235
Беседа шездесет шеста — 248
Беседа шездесет седма — 259
Беседа шездесет осма — 270
Беседа шездесет девета — 282
Беседа седамдесета — 293
Беседа седамдесет прва — 303
Беседа седамдесет друга — 312
Беседа седамдесет трећа — 321
Беседа седамдесет четврта — 330
Беседа седамдесет пета — 341
Беседа седамдесет шеста — 353
Беседа седамдесет седма — 365
Беседа седамдесет осма — 379
Беседа седамдесет девета — 389
Беседа осамдесета — 400
Беседа осамдесет прва — 410
Беседа осамдесет друга — 422
Беседа осамдесет трећа — 434
Беседа осамдесет четврта — 443
Беседа осамдесет пета — 452
Беседа осамдесет шеста — 462
Беседа осамдесет седма — 471
Беседа осамдесет осма — 480
Беседа осамдесет девета — 490
Беседа деведесета — 500