Аргентински осветници – Атентат на Анту Павелића

Корак ка разјашњењу прошлости

Јосип Броз Тито је пре Другог светског рата био робијаш због политичког тероризма, а потом генерални секретар забрањене Комунистичке партије Југославије. Из рата је изашао као партизански маршал, народни херој победник у грађанском рату 1941–1945. године, све уз велику помоћ Велике Британије и Совјетског Савеза, и на крају обновитељ Југославије на комунистичкој идеологији.

Јосип Броз је добро знао да је Анте Павелић: адвокат који је бранио комунисте пред судовима у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца; оснивач терористичко-сепаратистичке организације која је по сваку цену желела Хрватску изван било какве заједнице са Србима; оснивач и поглавник сепаратистичко-терористичке организације „Усташа“; италијански штићеник и немачки поузданик.

Броз и Павелић упознали су се у данима када је комунистима суђено 1928. године у Загребу. Мада има назнака — у оригиналним белешкама Усташке надзорне службе које се чувају у Архиву Хрватске, а преписи у некој од агенција у Београду — ипак је тешко поверовати да су се срели 15. јула 1942. године у једној од вила на Тушканцу у Загребу, у престоници Независне Државе Хрватске.

Поуздано се зна да је Павелић приликом бекства из Загреба 8. маја 1945. године поверљивим људима оставио онај аутомобил марке „мерцедес“ који је добио на поклон од Адолфа Хитлера. Тај поклон нешто касније предат је Брозу, који се у њему провозао Загребом поздрављан од бројних грађана (Život u NDH – fotomonografija [1941–1945], Jutarnji list, Zagreb 2014, 90). Шта је ту било чудно када су и Павелић и Броз, свако на свој начин, радили за Хрватску? Павелић је радикално смањио број Срба, Броз је наметнуо заборав на злочине!

Павелићеви блиски сарадници крајем 1944. године преговарали су са Британцима о сврставању на страну Англоамериканаца, тог момента извесних ратних победника над силама Тројног пакта. Двојицу од тих сарадника Павелић је лако жртвовао да би доказао да је веран Хитлеру. У међувремену, други сарадници преговарали су са Совјетима о слободном пролазу јединица Црвене армије преко Хрватске на путу ка Јадрану како би предухитрили Англоамериканце.

Према извесним тврдњама, Совјети су предлагали састанак тројице Хрвата који је требало да решавају судбину Јужнословенске државе: Ивана Шубашића, бана Бановине Хрватске и тадашњег председника Југословенске краљевске владе, Анту Павелића, поглавника Независне Државе Хрватске, и Јосипа Броза, партизанског маршала нове Југославије. Према истим изворима, Павелић је условио да га на том састанку обезбеђују припадници британских специјалних јединица. Но, тај састанак није одржан!

Павелић је, уз благослов Британаца, отишао преко „пацовских канала“ Римокатоличке цркве у Јужну Америку, као и велики број нацистичких и усташких главара.

Јосип Броз је добио од Британаца генерала Милана Ђ. Недића, председника Владе народног спаса на подручју које је имало име „Војно-окупациона територија Србија“. Уместо било каквог суђења, Недић је, по свој прилици, у Београду, у згради Одељења за заштиту народа за Србију, усмрћен од стране Срба, Брозових верних послушника.

У мноштву верзија о хапшењу генерала Драгољуба Драже Михаиловића постоје и неколике о британском уделу у тој акцији.

Американци нису били заинтересовани за судбину Михаиловића, Британцима је сметао опасан сведок њихове превртљивости у рату, а Совјети су били неутрални. Михаиловић је, после монтираног судског процеса, осуђен на смрт и погубљен на још увек неутврђеном месту. Тако је нестао још један Србин (Југословен).

Гробови Недића и Михаиловића немају видљива обележја јер се до дан-данас не знају локације где су укопани. Иако су сведоци скончања Недића и Михаиловића одавно мртви, сачувано је неколико докумената, али они нису доступни историчарима.

Садржај

Корак ка разјашњењу прошлости — 7
Увод — 11

Историјска позадина

Инвазија на Краљевину Југославију 1941. — 13
Равногорски покрет не признаје пораз — 16
Хитлер поклања државу Павелићу — 18
Усташки геноцид над Србима — 20
Грађански рат — 23
Четници ван домовине остају „војска под заставом“ — 26
Трновити пут српских изгнаника — 31
Долазак четника у Аргентину — 33
Правда по Старом завету: око за око, зуб за зуб — 33

Злочини Анте Павелића и НДХ у Другом светском рату — 37
Скривање Поглавника у Аустрији и Италији — 43
Спасавање пацовским каналима — 45
Топли дочек усташама у Буенос Ајресу — 49

Уточиште у Пероновој Аргентини

Павелићев страх — 54
Немачки градитељи Ломас дел Паломара — 57
У суседству са Хитлеровим генералом — 59
Павелићев боравак у Ломас дел Паломару 1948–1957 — 63
Враг ђаволу чува кућу — 69
Откривање Павелића у Буенос Ајресу — 71
Споразум Павелић–Стојадиновић — 72
Пад Хуана Перона и Павелић на видику — 76

Биографије аргентинских осветника

Благоје Ј. Јововић — 80
Мило Б. Кривокапић — 90
Јаков Н. Јововић Брајовић — 102
Протојереј Радојица Г. Поповић — 108
Милан П. Гаћеша — 115
Милева П. Гаћеша Пићан — 121

Извршење атентата

Одложена акција од 9. априла — 130
Павелићев судњи дан, 10. април 1957. г. — 133

Последње бекство и смрт Анте Павелића

Истрага аргентинске полиције — 145
Рањени Поглавник поново у бекству — 146
Усташе чувају празну кућу — 147
Павелићева смрт у Мадриду — 148

Трагом осветника кроз Буенос Ајрес и Ломас дел Паломар — 151
Извори и литература — 162