Право и православље – Зоран Чворовић

Књига Зорана Чворовића Право и православље бави се изузетно битном темом хришћанског наслеђа у праву, можда и намерно скрајнутом да би се заборавило колико савремени свет дугује овој религији. Ово је пионирски покушај у српској правноисторијској науци да се расветли значајно питање односа хришћанства и права у државама православног Истока.

Друго, допуњено издање

А5, твр повез, 376 страна

Пред читаоцима је друго, допуњено издање одичне књиге Зорана Чворовића Право и православље. Из ње се више него јасно види да је христијанизација у Источном Риму била озбиљно схваћена, и да су Византинци настојали да Еванђеље спроведу у живот државе.

Савремено право, поимање човековог достојанства, људских права и правне једнакости своје порекло дугује – хришћанству. Идући кроз текст ове књиге, биће вам јасно и зашто је тако. Такође, биће  „јасније и зашто се такав рат у Европи и Америци води против хришћанских друштвених норми и сваког трага хришћанског морала“, пише Владимир Димитријевић у предговору. Јер, „да би човечанство коначно било побеђено од стране глобалистичке елите банкократа и других поклоника бога мамона, оно мора бити репаганизовано“.

Зато је ова књига подсетник на дубоке корене онога што данас сматрамо подразумевајућим. Истовремено, она нас опомиње и да секуларизација живота не мора увек да буде напредак. Ако одсечемо оно најхуманије у нашем наслеђу – шта ће нам остати.

Ауто о књизи Право и православље:

„Aко бисмо тражили најдубљи траг хришћанства у темељима права, онда би се он огледао у речима апостола Павла да нема разлике не само између мушког рода и женског него ни између Јелина и Јудејаца, варвара и Скита, робова и слободњака.

Из тих речи се, у суштинском смислу, доцније у Византији родило начело правне једнакости и законитости. У оваквом хришћанском погледу на једнакост достојанства боголиких личности треба тражити основу савременог концепта људских права. При томе се у овом поређењу не сме неисторично изједначити либерални западноевропски концепт људских права и хришћанско учење. Са протестантизмом и грађанским идеологијама апсолутизована људска права остала су без свог другог лица – обавеза које појединац има према Богу и ближњем. Уз то, појединац своја права остварује у савременом свету не само у условима моралне равнодушност, већ и под надзором државе левијатана, који је у моралној сфери неограничен црквом.“