Свети Јован Златоусти – Дела (том XI)

Предговор

Овај том сабраних Дела светог Јована Златоустог, која се у издању Епархије нишке појављују на српском језику, обухвата неколико значајних списа овог великог оца и учитеља Цркве. Реч је о следећим делима: Осам Беседа на Пророка Исаију, Осам Беседа на Пророчке изреке, Две Беседе о нејасности Пророка, Тумачење (књиге) Пророка Данила, Пет Беседа на различите теме, и Синопсис.

О рецепцији и значају Књиге пророка Исаије у хришћанској традицији најбоље говори чињеница да је њен аутор често називан петим „јеванђелистом“ и на Истоку и на Западу. Карактеристичне су речи Григорија Ниског († 395), који је сматрао да је Исаија „савршеније од свих других познавао тајну Јеванђеља“ (Contra Eunomium, 3.3; Jaeger, 110). Блажени Јероним († 420) пише за пророка Исаију да је био „више јеванђелист него пророк, јер је тако живописно описао све Тајне Цркве Христове да бисте претпоставили да није пророковао о будућности, већ да је писао историју прошлих догађаја“ (The Lives of the Holy Prophets, 101). Ова и слична запажања о пророку Исаији не треба да чуде ако имамо у виду да су јеванђелисти многе епизоде из Христовог живота доводили у везу са пророштвима из његове књиге. Треба још напоменути да је уз псалме Књига пророка Исаије најчешће цитирана у Новом завету.

Током патристичког периода написан је велики број тумачења и коментара на ову пророчку књигу. Међу главне жанрове егзегетске литературе спадају прилично детаљни коментари, кратке схолије и нарочито беседе, које су често више моралног него строго богословског карактера. Нека од ових тумачења су изгубљена тако да о њиховом постојању сазнајемо само из референци ранохришћанских и средњовековних писаца. Нека су опет сачувана у фрагментима у катенама или у цитатима других аутора. Најзад, нека од тумачења су дошла до нас само у преводима, али постоје, наравно, и многа дела која су доступна у грчком оригиналу.

Једно од најзначајнијих патристичких тумачења књиге пророка Исаије припада светом Јовану Златоустом (Clavis Patrum Graecorum, II, No. 4416). Реч је о егзегетском делу од кога је само једна осмина сачувана у грчком оригиналу, односно управо ових осам беседа, које су преведене у овом тому, док је у целини сачувано само у јерменском преводу. Наиме, у грчкој традицији овај коментар је непотпун, јер се у свим познатим рукописима зауставља на десетом стиху осме главе Исаијине пророчке књиге (Ис. 8:10). Чини се да једна белешка с краја текста у два грчка рукописа, Marcianus gr. 87 (12. век) и Vaticanus Ottobonianus gr. 7 (17. век) пружа одговор на питање због чега грчки рукописи дају непотпун текст:

Ἕως ὧδε ἐν ἑλληνικοῖς γράμμασιν εὕρηται ἐντεθεῖσα ἡ προθεωρία αὕτη παρὰ τοῦ μακαρίου καὶ ἁγιωτάτου τοῦ ἀρχιεπισκόπου Κωνσταντινουπόλεως Ἰωάννου τοῦ χρυσοστόμου ἀπὸ δὲ ἐντεῦθεν διὰ σημείων.

Довде је грчким словима изложено ово тумачење блаженог и најсветијег архиепископа цариградског Јована Златоуста, а одавде је у стенографским белешкама.

Дакле, преписивач рукописа није морао да настави свој посао, јер није био у стању да дешифрује стенографске белешке, којима је написан остатак текста. Свети Златоуст је, значи, протумачио и остатак Књиге пророка Исаије, што су стенографи и забележили, али из неког разлога није редиговао своје усмено тумачење. Године 1880. у Венецији је издат древни јерменски превод целокупног Златоустовог тумачења ове старозаветне књиге. У прилог аутентичности јерменског превода сведочи чињеница да је јерменски преводилац у грчком рукопису, који му је служио као предложак, нашао на истоветну, претходно поменуту, белешку. Он је, међутим, очигледно умео да протумачи стенографске знакове и заврши превод до краја. Сматра се да су ове беседе изговорене током Златоустове делатности у Антиохији, односно пре његовог избора за архиепископа цариградског 397. године.

После превода тумачења Књиге пророка Исаије, следи превод осам беседа подведених под заједнички наслов Осам Беседа на пророчке изреке. Првих шест беседа садрже тумачење знаменитог одломка из Исаије 6,1–6 (CPG II, 4417) и инспирисане су претходним егзегетским делом. Ових шест беседа су критички издате у серији Sources chrétiennes, том 277, под насловом Homélies sur Ozias (In illud, Vidi Dominum). Сматра се да од ових шест беседа само четири представљају једну целину, и то друга, трећа, пета и шеста, које се датирају у 386/387. годину. Прва беседа је изговорена нешто касније, односно пред крај Златоустове службе у Антиохији (395–397), док четврта беседа највероватније није његово аутентично дело, него се сматра да припада цариградском патријарху Никифору († 828) (SC 277, Introduction).

Две беседе о нејасности пророкâ (CPG II, 4420) су вероватно изговорене у Антиохији 386. године. У њима се говори о појединим тешко разумљивим местима из старозаветних пророштава. Наиме, свети Златоуст сматра да старозаветни пророци нису могли отворено да говоре о доласку Христовом и нарочито о недаћама, које ће снаћи јеврејски народ, као што је уништење Јерусалима и храма, и расејање по свету, јер је то могло да изазове гнев њихових савременика: „Да се не би, дакле, Јудеји од почетка јасно то чувши зловољили на оне који им то говоре, тешкоћом тумачења прикрили су предсказања“ (О нејасности пророка, стр. 244).

Када је реч о тумачењу Књиге пророка Данила (CPG II, 4448), чини се да је у питању збирка схолија. Сачуван је велики број фрагмената Златоустових тумачења на ову књигу, али се сматра да ти фрагменти представљају изводе из његових других дела (Quasten, 436).

Садржај

Предговор (Коста Симић) — 5

Осам Беседа на Пророка Исаију

Увод — 13
Глава прва — 17
Глава друга — 39
Глава трећа — 58
Глава четврта — 81
Глава пета — 85
Глава шеста — 104
Глава седма — 118
Глава осма — 139

Осам Беседа на Пророчке изреке

Беседа прва — 149
Беседа друга — 162
Беседа трећа — 169
Беседа четврта — 180
Беседа пета — 193
Беседа шеста — 201
Беседа седма — 210
Беседа осма — 225

Две Беседе о нејасности Пророкâ

Беседа прва — 239
Беседа друга — 255

Тумачење (Књиге) Пророка Данила

Глава прва — 281
Глава друга — 288
Глава трећа — 302
Глава четврта — 307
Глава пета — 318
Глава шеста — 322
Глава седма — 327
Глава осма — 335
Глава девета — 339
Глава десета — 344
Глава једанаеста — 348
Глава дванаеста — 349
Глава тринаеста — број стране није видљив на фотографији

Пет Беседа на различите теме

Беседа прва — 353
Беседа друга — 367
Беседа трећа — 374
Беседа четврта — 382
Беседа пета — 394

Синопсис (Преглед књига Старога Завета)

Претходно разматрање — 413
Преглед (Књиге) Постања — 419
Преглед (Књиге) Изласка — 429
Трећа књига (Мојсијева) Левитска — 435
Преглед (Књиге) Бројева — 438
Преглед (Књиге) Закона Поновљених — 444
Преглед (Књиге) Исуса Навина — 448
Преглед (Књиге) о Судијама — 451
Преглед (Књиге) о Рути — 454
Преглед (Књиге) о Царствима (1Сам) — 455
Преглед (Књиге) о Царствима (2Сам) — 461
Преглед (Књиге) о Царствима (1Цар) — 466
Преглед (Књиге) о Царствима (2Цар) — 470
Књига Дневника (Паралипомена), прва — 479
Књига Дневника, друга — 480
Књига Јездрина, прва — 481
Књига Јездрина, друга — 482
Књига о Јестири — 483
Књига Товита — 485
Књига Јудит а— 487
Књига о Јову — 489
Преглед (Књиге) Премудрост Соломонова — 499
Преглед (Књиге) Приче Соломонове — 502
Преглед (Књиге) Сирахове (Проповедника) — 510
Преглед казанога Пророку Исаији — 512
Преглед казанога Пророку Јеремији — 514
Преглед казанога Пророку Језекиљу — 519
Преглед казанога Пророку Данилу и Мањим Пророцима — 522
Данило — 522
Осија — 523
Јоил — 524
Амос — 524
Авдија — 525
Јона — 525
Михеј — 525
Наум — 526
Беседа на Рождество Спаса нашега Исуса Христа — 527