Теби и мени Бог је написао писмо — тако о Новом Завету говори светитељ Тихон Задонски у једном од својих дела. Писмо од вољеног пријатеља чита се са замирањем срца. Писмо од Господа и Цара чита се с дрхтајем и великом пажњом – Исус Христос јесте и Господ наш, и Небески Цар, и најљубазнији наш Пријатељ, спреман Крв Своју да пролије због нас, како бисмо ми вечно живели.
Стога Његово Писмо нама – Нови Завет – треба читати често, и с пажњом. У Цркви нема ниједне службе на којој се не чита и не пева Реч Божија. А када год се Реч чита и пева, онда је свакако морамо објаснити и проповедати. Али њима не би од користи ријеч коју чуше, пошто они који чуше, не прихватише је са вјером (Јев 4,2).
Напротив, сама вјера бива од проповједи, а проповјед од ријечи Божије (Рим 10,17). Од онога који не слуша поуке вере, не може се тражити сведочење вере. Такав је — бесловесан.
Браћа у вери радосно се хране беседом о Господу. Људима који знају радост је да знање деле, без гордости и преузношења. Они који мало знају радују се док слушају бесмртне речи од оних који знају више. Такве речи су слађе од меда у саћу и драгоценије од драгога камења.
Служба је завршена, свештеник је дао отпуст, а ми се још увек не разилазимо. На опроштају, говоримо о ономе што смо данас прочитали из Речи Божије.

Категорије
Православни романи
Духовна литература
Житија
Мемоари
Мисионарске књижице
Теологија и историја
Капитална издања
Култура
Све за цркву
Богослужбене књиге
Молитвеници
Црквено појање
По издавачима
Манастир Подмаине
Беседа
Бернар
Епархија нишка
Манастир Михољска превлака
Чвор
Епархија жичка
Свевиђе
Catena mundi
Књигралиште
По ауторима
Дела владике Николаја
Свети Јован Златоусти
Свети Максим Исповедник
Рафаил (Карелин), архимандрит
Андреј Ткачов, протојереј
О Достојевском
Свети старац Пајсије Светогорац
Лазар (Абашидзе), архимандрит
Дела патријарха Павла
Старац Тадеј Витовнички
Старац Емилијан Симонопетритски



