Усамљеност

„Веома је важно разликовати ону усамљеност која је за човека „природна“ и која има добар исход ако се човек обрати Богу, и усамљеност социјалну, када се човек не осећа усамљено само негде у дубинама свог бића, него када је и реално у овом животу сам. Такви људи нису отшелници, нису затворници, него живе буквално у некаквом вакууму, зато што ни са ким не изграђују однос узајамности. Не само да нема неког дубоког разумевања – нема уопште никаквог разумевања. При том човек може да има и породицу и рођаке, чак се може и стално налазити међу људима, али без икаквог осећаја блискости и јединства с другим људима.”

О аутору:

Игуман Нектарије (Морозов) примио је монаштво у Подворју Тројице-Сергијеве Лавре у Москви. Старешина је храма у част Светих првоврховних апостола Петра и Павла у граду Саратову.

Руководилац је информативно-издавачког одељења Саратовске епархије и главни уредник часописа „Православље и савременост“.

Рођен је 1972. године у Москви. Почетком деведесетих уписао је Факултет журналистике на Московском државном универзитету. Током студирања радио је у недељницима „Аргументи и факти“ и „Обшчаја газета“. Као новинар, више пута је службено боравио у различитим конфликтним подручјима у земљи.

Члан братства Подворја Тројице-Сергијеве Лавре у Москви постао је 1996. године. Тамо је 1999. године примио монаштво. 

Рукоположен је за јеромонаха 2000. године и након

три године упућен на службу у Саратовску епархију.

Игуман Нектарије је аутор неколико књига. Као аутор редовно објављује публикације у православним и светским медијима. Води свој блог са записима који повезују поглед на актуелна збивања садашњице са дубоким увидима у сфери духовног живота.