Живети љубављу Христовом – књига 3

„Живети љубављу Христовом – Књига III“ др Хаџи Недељка Кангрге трећи је том његових изабраних дела, који обједињује духовну поезију, песничка сведочанства са поклоничког путовања по Светој Земљи и приче посвећене најдубљим питањима људског постојања.

Кроз разноврсне књижевне облике аутор размишља о Богу и човеку, вери и неверовању, добру и злу, страдању, смрти и вечности, настојећи да покаже како хришћанска љубав даје смисао људском животу, чак и онда када је он обележен тешким искушењима.

Књига садржи пет целина: „По најсветијим траговима“, „Што је од Бога слађе је од меда“, „Песме тамјанике“, „Повратак у Лику“ и „Трагање за смислом“.

Прва целина, „По најсветијим траговима“, представља необичан поклонички путопис испеван у стиховима.

Настао је после Кангргиног путовања у Свету Земљу 1979. године, са групом поклоника из Манастира Жиче. У кратким, једноставним и непосредним песмама аутор бележи своје утиске са места на којима су се одиграли најважнији догађаји библијске историје.

Од Хеврона, Кармела и Галилеје, преко Назарета, Витлејема и Јордана, до Јерусалима, Голготе и Гроба Господњег, читалац прати путовање које није само обилазак светих места, већ и лично проживљавање јеванђелских догађаја.

Кангрга повезује библијска сведочанства са оним што поклоник види пред собом, настојећи да кроз стих изрази благодарност, радост и страхопоштовање пред светињама хришћанства.

Друга целина, „Што је од Бога слађе је од меда“, доноси кратке духовне песме првобитно намењене најмлађима.

Кроз стихове о стварању света, старозаветним патријарсима, Божијим заповестима, животу Господа Исуса Христа и основним истинама православне вере, аутор приближава библијску историју једноставним и лако памтљивим језиком.

Ови стихови показују и једну посебну страну Кангргиног стваралаштва: жељу да се духовно знање пренесе деци на начин који је истовремено разумљив, поучан и песнички непосредан.

Знатно другачији тон имају „Песме тамјанике“, обимна збирка духовне и мисаоне поезије.

У њој се смењују молитвена размишљања, славословља, песме о хришћанским празницима и светитељима, али и стихови посвећени страдању, пролазности, људској слабости, нади и духовној обнови.

Кангрга се у својим песмама често обраћа Богу непосредно, као у молитви. Истовремено, посматра свет око себе и у његовој лепоти, поретку и променљивости препознаје повод за размишљање о Творцу и Божијем Промислу.

Посебно место у његовој поезији заузима вера као извор наде у временима духовне и историјске несигурности.

То се јасно осећа у песмама о обнови вере, снази хришћанске љубави и човековој тежњи да пронађе непролазни смисао у свету који се непрестано мења.

Четврта целина, „Повратак у Лику“, окренута је родном крају, историјском памћењу и страдању српског народа.

У њој се преплићу лична сећања, бол због изгубљеног завичаја, сведочанства о страдању и размишљања о злу које човек наноси другом човеку.

Међутим, аутор не остаје само на тузи и осећању губитка. У овим стиховима присутна је и тежња да се страдање сагледа кроз хришћанску веру, памћење и позив на превазилажење мржње.

Завршна целина, „Трагање за смислом“, доноси прозне приче у којима се најпотпуније открива Кангргин начин размишљања.

Његови јунаци су ђаци, лекари, болесници, ратни страдалници, стари људи и обични савременици који се у различитим животним околностима сусрећу са питањима на која није лако одговорити.

Зашто човек страда? Има ли живот смисла ако се завршава смрћу? Како разумети постојање зла у свету? Могу ли наука и вера бити у сукобу? Шта остаје од човека после његовог земаљског живота?

Кангрга овим питањима приступа кроз разговоре и сукобљавање различитих погледа на свет.

У причи „Ђаци“ двојица младих пријатеља, верник и скептик, расправљају о вредности живота, постојању Бога и смислу људског страдања. Њихово пријатељство показује да се и дубока уверења могу разматрати кроз искрен разговор и међусобно поштовање.

У другим причама аутор повезује своје познавање медицине са богословским и филозофским питањима, посебно када говори о болести, старости, смрти и људској свести.

Као лекар, Кангрга је добро познавао телесну патњу човека. Као православни хришћанин, настојао је да одговор на питање њеног коначног смисла потражи у Христу.

Зато у овим причама медицина, историја, филозофија и богословље нису потпуно одвојени светови. Они се сусрећу у животима људи који траже истину, утеху, правду и наду.

Посебно је упечатљива ауторова заокупљеност љубављу која превазилази идеолошке, политичке и личне поделе. Његови јунаци понекад стоје на супротним странама у погледу вере или друштвених уверења, али се кроз искрено саосећање и доброту међу њима открива могућност истинског људског сусрета.

Управо ту лежи једна од средишњих порука ове књиге: љубав није само осећање, већ духовна сила која човеку омогућава да препозна достојанство другога и онда када се са њим не слаже.

Трећи том „Живети љубављу Христовом“ зато се не може свести на један књижевни жанр. Он обједињује поклоничку и духовну поезију, родољубиве стихове и мисаоне приче, повезане заједничком хришћанском основом.

Ово издање приредио је Матеј Арсенијевић, а поједине целине објављене су из ауторове рукописне заоставштине. Књигу допуњују и цртежи и минијатуре самог Недељка Кангрге.

„Живети љубављу Христовом – Књига III“ намењена је читаоцима који воле православну духовну књижевност, поезију, хришћанске приче и размишљања о односу вере и савременог живота.

Посебно ће значити онима који траже литературу која не заобилази тешка питања људског постојања, већ настоји да у њима пронађе место за веру, наду, слободу, праштање и љубав Христову.