Наше село имало је цркву, а црква је имала попа. Поп је, опет, имао цркву, село и попадију. То јест, поп је служио цркву, управљао селом и живио с попадијом.
Поп је био све и свја! Имали смо и школу, али је она била потчињена значаја, као што је ћата у судницу. Она је служила цркви и селу, дакле попу. Послије ћу вам и о њој причати.
Цијело је село било попов спахилук. Заповједао је кмету, а кмет селу. Није имао пандура, али нико није могао ни помислити да не послуша попа, а он, опет, са своје стране није ни сањао да његова ријел најјаловије прође, или да он узме власт која му не приличи …

Категорије
Православни романи
Духовна литература
Житија
Мемоари
Мисионарске књижице
Теологија и историја
Капитална издања
Култура
Све за цркву
Богослужбене књиге
Молитвеници
Црквено појање
По издавачима
Манастир Подмаине
Беседа
Бернар
Епархија нишка
Манастир Михољска превлака
Чвор
Епархија жичка
Свевиђе
Catena mundi
Књигралиште
По ауторима
Дела владике Николаја
Свети Јован Златоусти
Свети Максим Исповедник
Рафаил (Карелин), архимандрит
Андреј Ткачов, протојереј
О Достојевском
Свети старац Пајсије Светогорац
Лазар (Абашидзе), архимандрит
Дела патријарха Павла
Старац Тадеј Витовнички
Старац Емилијан Симонопетритски










