Свети Јован Златоусти – Дела (том X)

Предговор

Едиција списа Светог Јована Златоустог у издању Епархије нишке од изузетног је значаја за живот Српске Православне Цркве. Имајући у виду да су овим подухватом по први пут на српском језику доступна сабрана дела Златоустог, допринос целокупног пројекта је вишеструк и може се сагледати по више основа:

1) Читајући тумачења књига Светог Писма од стране Светог Јована Златоустог, верни народ наше Цркве у отаџбини и расејању има прилику да се погрузи дубље у тајне Писма захваљујући управо питком, али истовремено и раскошном стилу писања овог богослова Цркве Христове. Златоустову егзегезу карактерише способност да се дубокоумне тајне богословља прилагоде потребама лаоса, при чему се чак ни делимично не умањује узвишеност тајни о којима беседи, што одражава и саму природу Откривења. Насушна потреба верних за тумачењем нејасних места у Светом Писму укрепљена је овом едицијом.

2) Српска богословска сцена по први пут добија сабрана дела Златоустог на српском језику чиме се отвара могућност за систематско изучавање богословља овог првојерарха Цркве на матерњем српском језику. Створени су услови за детаљније изучавање списа Светог Јована Златоустог у Богословијама и на високообразовним институцијама наше Помесне Цркве, али и у манастирима ради заједничког читања у храму на бденијима, за трпезом, као и ради личног аскетског бављења чистим богословљем. Такође, поједини текстови из ових сабраних дела могу послужити као наставни материјали и на часовима Верске наставе на којима се обрађују теме из Светог Писма.

3) У оквиру академске теологије, ова едиција омогућава бављење богословљем Златоустог из угла различитих дисциплина: патрологије, омилитике, старозаветне и новозаветне егзегезе, литургике, хришћанске социологије. Посебан допринос огледа се у контексту теолингвистичких студија, које захваљујући овом преводу могу посветити додатну пажњу питању савременог српског превода и језичко-теолошких недоумица.

Када је реч о конкретном делу које се налази у рукама читалаца, ради се о десетом тому у коме су Беседе на Псалме Давидове (134–150) Светог Јована Златоустог, као и беседе које се начелно приписују Златоустом, али чије ауторство није до краја потврђено. Изворни предложак превода је PG (Patrologiae Cursus Completus Series Graeca Prior), будући да тренутно не постоји новије критичко издање. Превод је успео да задржи питкост Златоустовог стила и да не наруши мисаони склад сукцесивних егзегетских поступака који карактеришу ауторово излагање, што представља изузетно сложен преводилачки подухват. Уз помоћ мноштва архаизама у преводу дочарана је древност текста, која се, између осталог, базира на употреби одређених теолошких термина у црквенословенској варијацији (нпр. „благовољење“), али и веома смисленим задржавањем инфинитива у реченичним конструкцијама на појединим местима, као и остављању глагола на крају реченице, чиме читалац има осећај да се на тренутак погрузио у епоху Светог Јована. Теолошка терминологија превода кореспондира актуелним богословским терминима у српском језику, што превод чини концизним.

Златоусти се читаоцу често обраћа у другом лицу, позива га на дијалог, реторички поставља дилему око могућег погрешног схватања дотичног светописамског одељка, а потом аргументовано нуди исправно тумачење које се углавном заснива на оцима својственом унутарканонском читању Писма. Овакав приступ подстиче на висок ниво пажње у ишчекивању коначног одговора који аутор тек треба да понуди читаоцу. Ефекат се постиже стварањем напетости приликом тумачења логичног светописамског одељка, након чега следи разрешење напетости и наглашавање поруке која често има тропологички карактер.

Тумачећи Псалме, Златоусти се користи пре свега Септуагинтом (LXX), што и наводи у Беседи на Пс 143. Међутим, често пред читаоца износи и варијације превода од Акиле, Симаха, као и Оригенове Хексапле. Разлог консултовања осталих превода јесте намера да се додатно појасне недоречена места у тексту: „Нејасно је то што је казано, треба га међутим ловити из следа (казанога) и другог превода“. Интересантно је да наводећи верзије датог стиха из других превода, Свети Јован се често не опредељује посебно ни за једну од наведених, предочавајући тиме читаоцу више могућих значења дотичног места. Интерпретативни оквир текста Златоусти проширује текстуалним верзијама различитих превода, али доводећи их у блиску међусобну везу он у исто време и форматира његову интерпретативну путању.

Садржај

Предговор (др Данило Михајловић) — 5

Беседе на Псалме Давидове

Беседа на 134. Псалам — 13
Беседа на 135. Псалам — 31
Беседа на 136. Псалам — 41
Беседа на 137. Псалам — 46
Беседа на 138. Псалам — 53
Беседа на 139. Псалам — 67
Беседа на 140. Псалам — 79
Беседа на 141. Псалам — 101
Беседа на 142. Псалам — 109
Беседа на 143. Псалам — 124
Беседа на 144. Псалам — 136
Беседа на 145. Псалам — 149
Беседа на 146. Псалам — 155
Беседа на 147. Псалам — 161
Беседа на 148. Псалам — 170
Беседа на 149. Псалам — 183
Беседа на 150. Псалам — 188

Две беседе на изреке у Псалмима Давидовим и беседа казана у Великој седмици

Беседа на изреку: Не бој се кад се човек разбогати 1 — 195
Беседа на изреку: Не бој се кад се човек разбогати 2 — 213
Беседа казана у Великој Седмици — 221

Беседе код којих је Златоустово ауторство сумњиво (Dubia)

Беседа о цару Давиду и Павлу Апостолу — 235
Стихови — у част Златоустог — 240
Предговор Псалмима — 241

Дела приписивана Златоустом (Spuria)

Претходно разматрање о Псалмима — 245
Беседа на изреку: У невољи распространио си ме (Пс. 4,2) — 253
Беседа на Псалам Давидов о осмом (дану) — 261
Беседа на 13. Псалам — 272
Беседа на изреку: Залуд се потреса сваки човек живећи — 288
Беседа на Наслов Псалма 50 — 295
Беседа на речи у Пс. 75,12 — 312
Беседа о трпци, или о Цркви — 320
Беседа на казано у 92. Псалму — 327
Беседа на речи: Ходите, обрадујмо се Господу — 334
Беседа на 100. Псалам — 341
Беседа на 101. Псалам — 353
Беседа на 102. Псалам — 364
Беседа на 103. Псалам — 375
Беседа на 104. Псалам — 392
Беседа на 105. Псалам — 409
Беседа на 106. Псалам — 423
Беседа на 107. Псалам — 438
Беседа на 118. Псалам (Статија прва) — 444
Беседа на 118. Псалам (Статија друга) — 476
Беседа на 118. Псалам (Статија трећа) — 499

Поговор (Дејан Ј. Лучић) — 516

Додатак

Илустрације из Српског Псалтира с краја XIV века — 519