Свети Порфирије Кавсокалвит: Поуке о васпитавању деце

„Свети Порфирије Кавсокаливит – Поуке о васпитавању деце“ доноси избор поука великог светогорског старца о једном од најосетљивијих питања породичног живота: како васпитавати дете тако да оно расте у љубави, слободи и живом односу са Богом.

Ова књига није класичан педагошки приручник нити збир правила која родитељ треба да примени на дете. Свети Порфирије полази са сасвим другог места: васпитање детета почиње духовним животом самих родитеља.

Уместо непрестаног исправљања, опомињања и притиска, Старац родитељима саветује молитву, љубав, лични пример и сопствено духовно преображавање. Дете веома дубоко осећа атмосферу у којој расте – однос оца и мајке, њихов мир или немир, међусобну љубав, веру и начин на који се односе према другим људима.

Зато се једна од најважнијих порука ове књиге може сажети у питању: уместо да се непрестано питамо како да променимо дете, да ли смо спремни да најпре мењамо себе?

Свети Порфирије учи да васпитавање почиње још пре рођења детета. Мир, љубав и духовни живот мајке, као и однос између супружника, остављају траг на детету. Родитељство зато није само старање о спољашњим потребама детета, већ духовна одговорност која започиње много пре него што оно буде способно да разуме речи и савете.

Посебно место у поукама заузима молитва родитеља за децу.

Када речи више не допиру до детета, када савети изазивају отпор или када родитељ не зна како да помогне, Старац саветује да се најпре обрати Богу. Његова позната поука гласи да родитељи треба више да говоре Богу о својој деци, а мање деци о Богу.

То не значи да са децом не треба разговарати. Напротив, речи су потребне, али треба да буду изговорене са љубављу, у правом тренутку и без непрестаног притиска. Свети Порфирије упозорава да прекомерно саветовање, наметање и стално исправљање могу произвести управо супротан резултат: дете се затвара, почиње да доживљава веру као принуду и постепено пружа отпор и родитељима и ономе чему они покушавају да га науче.

„Више се моли, а њима упућуј мало речи“ једна је од карактеристичних старчевих поука.

Управо зато он родитеље позива да детету не намећу веру силом. Одлазак у храм, молитва, исповест и Причешће не смеју постати средство притиска. Дете треба да види да Христос заиста живи у животу његових родитеља — у њиховом миру, љубави, стрпљењу, праштању и начину на који се односе према ближњима.

Најубедљивија поука детету јесте живот његових родитеља.

Ако родитељ говори о Христу, а у дому владају гнев, свађа, страх и стална напетост, саме речи тешко могу донети плод. Али када дете одраста поред људи који се моле, воле, праштају и труде се да живе јеванђелски, оно веру упознаје као нешто природно и животворно.

Зато Свети Порфирије нарочито наглашава слободу детета. Родитељ је позван да усмерава, али не и да гуши; да сведочи, а не да принуђује; да буде близу детета, али да поштује његову личност.

Старац је добро познавао људску душу и знао колико се иза бунтовног или непријатног понашања детета понекад крију повређеност, несигурност и унутрашња борба. Зато родитељима саветује да у тешким тренуцима не одговарају гневом на гнев и да не дозволе да их дечије реакције увуку у још већи сукоб.

Кроз све поуке провлаче се три теме које се непрестано допуњују: љубав, светост и молитва.

Љубав, међутим, није исто што и претерана везаност или жеља родитеља да контролише сваки корак свога детета. Свети Порфирије упозорава и на љубав која постаје посесивна, забринута и тескобна. Истинска хришћанска љубав не заробљава човека него му помаже да расте у слободи.

Зато се родитељство у овој књизи не приказује као техника којом ће одрасли „направити добро дете“. Оно је пре свега заједнички духовни пут породице, на коме и родитељи треба непрестано да уче, да се моле и да се преображавају.

„Поуке о васпитавању деце“ представљају тематски избор из духовног наслеђа Светог Порфирија Кавсокаливита. Поучне речи Старца, које су забележила његова духовна деца, овде су сабране на једном месту како би родитељима, васпитачима и свима који раде са децом биле приступачније.

Књига је зато посебно драгоцена родитељима који се питају како да деци пренесу веру а да је не претворе у принуду, како да реагују када дете не слуша, како да избегну непрестано придиковање и шта могу да учине онда када више не знају шта да кажу.

Одговор Светог Порфирија није сложен, али је захтеван: молите се за децу, волите их у Христу, поштујте њихову слободу и трудите се да сами постанете оно што желите да видите у њима.

Тако се васпитавање не своди на речи и правила. Оно постаје тихо сведочење живота — да детету, више од људског наговарања, говоре љубав, молитва и светлост коју види у својим родитељима.