Свети Василије Острошки – 350 година од престављења

Зборник радова са међународног научног скупа „Свети Василије Острошки 350 година од престављења“ одржаног у Никшићу, Острогу и Требињу 9-10. маја 2021.

2021. године навршило се 350 година од престављења Светог Василија Острошког.

Свети Василије Острошки рођен је 1610. године, као Стојан Јовановић, од родитеља Петра и Ане, у селу Мркоњићу (Попово поље у Херцеговини). Учио је школу у манастиру Завала, код стрица, јеромонаха Серафима. Закалуђерио се у требињском манастиру (Тврдошу), добивши монашко име Василије, гдје је и рукоположен у чин ђакона и презвитера. Једно вријеме боравио је у Цетињском манастиру код црногорског митрополита Мардарија као придворни монах. У манастиру Тврдош био је произведен у чин архимандрита. Због несугласица међу братством напустио је манастир Тврдош и отишао на Свету Гору, гдје је провео око годину дана. Ишао је у Русију, и по повратку из ње, у вријеме српског патријарха Пајсија Јањевца, постао је митрополит западног дијела Херцеговине (1639). Након Тврдоша, 1651. године прешао је у никшићки крај, прво у мјесто Попе код Оногошта (данашњи Никшић), затим у манастир Острог, и преузео источнохерцеговачку митрополију синђелијом патријарха Гаврила. Од 1654. године Василије се помињао као митрополит обје херцеговачке епархије (источне и западне). Упокојио се 29. априла / 12. маја 1671. године и сахрањен је у Горњем манастиру Острог. Био је заштитник православља и организатор ослободилачке борбе против Турака. Култ Светог Василија Острошког почео се ширити по цијелом српству током XVIII и XIX вијека, када је његово име ушло у општу стихиру српским просветитељима и када је штампана његова служба у београдском Србљаку (1861). Култ светитеља је јачао и попримио велике димензије, тако да је Свети Василије Острошки постао један од најпоштованијих светитеља у српском народу и Српској Православној Цркви.

Поводом овог јубилеја Епископија будимљанско-никшићка, Митрополија црногорско-приморска и Епархија захумско-херцеговачка организовале су Међународни научни скуп под називом „Свети Василије Острошки 350 година од престављења“, који је одржан 9. и 10. маја 2021. године у Никшићу, манастиру Острог и у Требињу.

Идеја је била да се хронолошки обухвати раздобље од XVII вијека до савременог доба, првенствено на простору Херцеговине, Црне Горе и сусједних области. Пристигао је велики број пријава са темама из области политичке, културне и привредне историје, теологије, историје умјетности, етнографије, фолклористике, археологије, историје књижевности, музикологије и права, утемељених на домаћим и страним писаним свједочанствима, које су допринијеле јаснијем расвјетљавању периода у коме је живио Свети Василије Острошки, као и развоја његовог култа у каснијем периоду. Ово је уједно била прилика да се јасније представи епоха и стање у Српској Православној Цркви у том раздобљу.

Садржај

• Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије – Духовни лик Светог Василија Острошког — 5

Историја

• проф. др Срђа Трифковић – Полумесец против лава — геостратешки контекст млетачко-отоманског супарништва у време Св. Василија Острошког — 11
• проф. др Бошко М. Бранковић – Патријарх Василије Јовановић-Бркић и култ Светог Василија Острошког — 23
• проф. др Борис Стојковски – Римокатолички култни записи о Светом Василију Острошком — 41
• Перо Радоњић – Острошки игумани: Максим и Јосиф Бошковић — 62
• Миљан Станишић – Игумани манастира Острог (XVII–XX вијек) — 78
• Владимир Палибрк – Архимандрит Леонтије Митровић — неке цртице из живота — 94
• Роман Виларет – Архимандрит Лазар Аџић и период духовне обнове у манастиру Острог (1990–2000) — 106
• проф. др Зоран Лакић – Хапшење патријарха др Гаврила Дожића у Острогу априла 1941. године — 117
• проф. др Мирко Сајловић – Свети Василије Острошки на Светој Гори Атонској — 123
• Καθηγητής Δρ. Αλέξιος Π. Παναγόπουλος – Ο Άγιος Βασίλειος του Οστρογκ και οι πνευματικές – διπλωματικές σχέσεις του με την Ελλάδα και το Άγιο Όρος (Свети Василије Острошки и његове духовне и дипломатске везе са Грчком и Светом Гором) — 155
• Андрей Хошев – Переписка игуменов Острожского монастыря с митрополитом Петром I как исторический источник — 170
• мр Салих Селимовић – Етничке и верско-конфесионалне промене на Сјеничко-пештерској висоравни после Велике сеобе Срба 1690. — 183

Духовност, култ

• проф. др Богољуб Шијаковић – Светост, нормативност, вјера — 207
• проф. др Ђорђе Н. Ђекић – Свети Василије Острошки — духовно порекло и наследство — 233
• проф. др Драгиша Бојовић – Патријарх Пајсије и митрополит Василије — одбрана правоверја — 261
• проф. др Владимир Ступар – Свети Василије Острошки и саборно-васпитни значај његових моштију у Цркви — 276
• Драгица Тадић Папаниколау – Грчка служба Светом Василију Острошком — 293
• др Миодраг Чизмовић – Манастир Острог и вријеме милитантног атеизма — 310
• проф. др Здравко Пено – Чуда у Православљу — чудотворство Светог Василија — 323
• проф. др Далибор Петровић – Свети Василије Острошки у Старој Херцеговини — 344
• Гојко Перовић – Култ Светог Василија Острошког и црквено-народне литије у Црној Гори 2019/20. љета Господњег — 357

Језик, књижевност, историја умјетности, химнографија

• проф. др Радмило Н. Маројевић – Владика Василије (Јовановић) — Свети Василије Острошки: етнонимска, топонимска и антропонимска преплитања на тромеђи Херцеговине, Црне Горе и Седморо Брда — 373
• проф. др Јелица Стојановић – Правописне и језичке особености завјештајног писма Светог Василија Острошког — 388
• Мср Раде Булајић – Рукописно насљеђе манастира Острог — 393
• др Милена Мартиновић – Изборно Јеванђеље манастира Подмалинско — 405
• Горан Ж. Комар – Наводно писмо Св. митрополита Василија (Јовановића) папи Клименту X — археографски прилог — 412
• проф. др Будимир Алексић – Манастир Острог и Свети Василије Острошки у српској књижевности — 423
• проф. др Јован Делић – Бесједе и пјесме — Матија Бећковић и Рајко Петров Ного о Светом Василију Острошком Чудотворцу — 446
• МА Биљана Цинцар Костић – Поједине ликовне представе Св. Василија Острошког у српском сликарству XVIII — прва половина XX века — 462
• др Светлана Пејић
  Силазак Светог Духа на апостоле — острошка појединост — 478
• проф. др Слободан Раичевић – Непозната икона Светих пророка Илије и Јелисеја из друге половине XVII вијека — 491
• др Ана М. Зечевић – Молитвена поезија српских песника као инспирација музичким ствараоцима (Прилог компаративном истраживању) — 500

Историографија

• проф. др Боривоје Милошевић – Српска духовност и просвјета у Херцеговини у посљедњем вијеку османске управе — 529
• др Васиљ Јововић – Свети Василије Острошки и манастир Острог по писању протођакона Филипа Радичевића — 556
• др Жарко Лековић – Чудесна дјела Светог Василија Острошког у штампи и документима — 570
• Мср Александар М. Вујовић – Изабрани записи архијереја у споменичким књигама посјетилаца и поклоника манастира Острог — 600
• МА Драган Радоман – Цетињски дани Светог Василија Острошког — 618
• мр Смиља Влаовић – Култ Светог Василија Чудотворца и манастир Острог кроз перо странаца — 628
• доц. др Јован Ј. Алексић – Глас Црногорца о ослобођењу Метохије у Првом балканском рату — 645

дсагасдф