Пред вама је допуњено и измењено издање књиге Прећутана културна историја Срба Владимира Димитријевића.
Међу корицама ове књига читаћете о прећутаним или скрајнутим делатницима српске културе, или мало познатом родољубљу познатих писаца. У књизи су текстови о Јовану Дучићу, Милану Ракићу, Гаврилу Принципу, Станиславу Винаверу, Јовану Скерлићу, Владимиру Вујићу, Љубомиру Мицићу, Моми Капору, Мутимиру Петковићу, Драгиши Васићу, Драгиши Недовићу, Обрену Пјевовићу, Предрагу Р. Драгићу Кијуку, Марку С. Марковићу и другима.
Б5 формат, тврд повез са омотницом, 224 стр.
Читаоци о непознатим насловима најчешће суде на основу садржаја. У случају књиге Прећутана културна историја Срба могло би се упитати: „Зашто овакав наслов, када су у књизи огледи о српским културним делатницима 20. века?“
Аутор недвосмислено даје одговор. За претходних 100 година Срби су променили неколико идентитетских матрица, што се завршило националном катастрофом. Скокови у југословенство, затим у комунизам, па у социјализам Слободана Милошевића, и коначно, у идеологију неолиберализма до те мере су нас поделили да је данас изузетно тешко постићи консензус по било ком битном питању.
Маргинализован и по страни од ових странпутица, у српској култури 20. века постојао је и један ток који је Милош Црњански назвао „српско становиште“. Сваком српском интелектуалцу или уметнику на првом месту требало би да буде залагање за српске интересе, а тек онда за, често погрешне, идеолошке концепте.
Када се ово узме у обзир, садржај и наслов Димитријевићеве књиге постају разумљиви и оправдани. Ниједан интелектуалац, уметник, јавни радник о коме су написани есеји у овој књизи није са овог пута одступао, без обзира којег је политичког опредељења био.
Од Милана Ракића и Јована Дучића, преко Драгише Недовића и Обрена Пјевовића, па све до Жарка Видовића, Предрага Драгића Кијука и Марка С. Марковића може се уочити континуитет борбе за очување српског идентитета. Ова борба би, по Арнолду Тојнбију, била одговор српске културе на изазове времена.
Прећутана културна историја Срба: књига са мисијом
Прећутана културна историја Срба је књига која има троструку мисију. Она поново ствара јединство српске културе 20. века са претходном традицијом, али и пружа примере савременицима. Оне који би да се на било који начин баве јавним делатностима, Димитријевић подсећа како су то истински родољуби радили. Коначно, у овој књизи је, први пут у српској есејистици и публицистици, створена веза између културе матице и расејања, која тек треба да постане чвршћа целина.
У том смислу, није случајно што на почетку стоји запис о Милану Ракићу, а при крају о Марку С. Марковићу. Обојица су били живи примери како ангажованих и делатних људи. Обојица су били спремни да и сопствени живот жртвују за Српство: Ракић као конзул у Приштини, а затим припадник четничких одреда војводе Вука, а Марковић као борац ЈВуО.
На крају, једно неспоменуто питање мора добити свој одговор. Шта је са осталим интелектуалцима који су радили на овом задатку, а нису поменути у књизи? Одговор је дао сам аутор: „Ако Бог да здравља и памети, а нарочито мира у овом страшном добу /…/ истраживања о „тајној историји културе Срба“ се могу наставити. Што би рекао Милош Црњански у уводној песму „Лирике Итаке“ – свеједно да ли ја или ко други.“